Info - Relevantne vesti za poslovnu Srbiju
03/09/2010
Dobit Metalca 288 miliona dinara
Kompanija Metalac [MTLC] u prvom ovogodišnjem polugo?u zabeležila je dobitak iz redovnog poslovanja od 288,5 miliona dinara.
To predstavlja rast u pore?enju sa 161,8 miliona u istom periodu 2009, objavio je proizvo?a? posu?a iz Gornjeg Milanovca.
Poslovni prihod Metalca za prvih šest meseci ove godine premašio je tri milijarde dinara dok je u odgovaraju?em prošlogodišnjem periodu bio 2,6 milijardi.
U šestomese?nom finansijskom izveštaju Metalca za period januar-jun 2010. objavljenom na sajtu Beogradske berze navodi se i da je prihod kompanije od prodaje u posmatranom periodu bio 2,72 milijarde dinara u pore?enju sa 2,36 milijardi u istih šest meseci 2009.
Metalac, holding sa 12 zavisnih drušstava, proizvodi emajlirano, inoks i teflonizirano posudje, sudopere, bojlere, solarne pe?i i kartonsku amabalažu.
Akcija Metalca, sa B Listinga Beogradske berze, košta 1.950 dinara prema maksimalnih u poslednjih 12 meseci 3.150 dinara iz septembra prošle i minimalnih 1.940 dinara iz avgusta ove godine.
Prema trenutnoj ceni na Berzi, tržišna kapitalizacija gornjomilanova?ke kompanije je 1,98 milijardi dinara.
Dobit Metalca 288 miliona dinara
Kompanija Metalac [MTLC] u prvom ovogodišnjem polugo?u zabeležila je dobitak iz redovnog poslovanja od 288,5 miliona dinara.
To predstavlja rast u pore?enju sa 161,8 miliona u istom periodu 2009, objavio je proizvo?a? posu?a iz Gornjeg Milanovca.
Poslovni prihod Metalca za prvih šest meseci ove godine premašio je tri milijarde dinara dok je u odgovaraju?em prošlogodišnjem periodu bio 2,6 milijardi.
U šestomese?nom finansijskom izveštaju Metalca za period januar-jun 2010. objavljenom na sajtu Beogradske berze navodi se i da je prihod kompanije od prodaje u posmatranom periodu bio 2,72 milijarde dinara u pore?enju sa 2,36 milijardi u istih šest meseci 2009.
Metalac, holding sa 12 zavisnih drušstava, proizvodi emajlirano, inoks i teflonizirano posudje, sudopere, bojlere, solarne pe?i i kartonsku amabalažu.
Akcija Metalca, sa B Listinga Beogradske berze, košta 1.950 dinara prema maksimalnih u poslednjih 12 meseci 3.150 dinara iz septembra prošle i minimalnih 1.940 dinara iz avgusta ove godine.
Prema trenutnoj ceni na Berzi, tržišna kapitalizacija gornjomilanova?ke kompanije je 1,98 milijardi dinara.
02/09/2010
18 miliona evra profita
Grupa Triglav je tokom prvih šest meseci 2010. ostvarila profit od skoro 18 miliona evra, što je šest miliona evra više nego u istom periodu prošle godine.
Kako je saopštila ta kompanija, prvi put u istoriji je poslovanja premašila svotu bilansa od tri milijarde evra.
Kapital Triglav Grupe, koji je 30. juna 2010. godine iznosio 499 miliona evra, uve?an je tokom proteklih šest meseci za 21 milion evra.
"Strategija Triglav Grupe za period od 2010. do 2013. godine je odgovor na promene koje ?e u budu?nosti obeležiti sfere u kojima poslujemo. Za 2013. godinu predvi?amo 10 odsto profitabilnosti kapitala", izjavio je predsednik Uprave osiguranja Triglav Matjaž Rakovec.
"Do 2013. godine u Triglav Grupi ?e biti 5.000 visoko kvalifikovanih i zadovoljnih zaposlenih, a osiguravaju?a premija ?e dosti?i 1,1 milijardi evra", istakao je on.
18 miliona evra profita
Grupa Triglav je tokom prvih šest meseci 2010. ostvarila profit od skoro 18 miliona evra, što je šest miliona evra više nego u istom periodu prošle godine.
Kako je saopštila ta kompanija, prvi put u istoriji je poslovanja premašila svotu bilansa od tri milijarde evra.
Kapital Triglav Grupe, koji je 30. juna 2010. godine iznosio 499 miliona evra, uve?an je tokom proteklih šest meseci za 21 milion evra.
"Strategija Triglav Grupe za period od 2010. do 2013. godine je odgovor na promene koje ?e u budu?nosti obeležiti sfere u kojima poslujemo. Za 2013. godinu predvi?amo 10 odsto profitabilnosti kapitala", izjavio je predsednik Uprave osiguranja Triglav Matjaž Rakovec.
"Do 2013. godine u Triglav Grupi ?e biti 5.000 visoko kvalifikovanih i zadovoljnih zaposlenih, a osiguravaju?a premija ?e dosti?i 1,1 milijardi evra", istakao je on.
02/09/2010
Nema?ka kompanija gradi fabriku u Subotici
Nema?ka kompanija Norma gradi?e od novembra u Subotici novu fabriku za proizvodnju delova za automobilsku industriju u kojoj ?e biti zaposleno 327 ljudi.
Sporazum o izgradnji nove fabrike auto-delova u koju ?e biti investirano 11,2 miliona evra, potpisali su ministar ekonomije Mla?an Dinki?, direktor Norma grupe Džon Stivenson i gradona?elnik Subotice Saša Vu?ini?, saopštilo je Ministarstvo ekonomije.
Vlada Srbije izdvoji?e po 5.000 evra za svakog novog zaposlenog, a grad Subotica obezbe?uje besplatno zemljište za gradnju.
Dinki? je rekao da ?e proizvodnja po?eti u julu 2011. On je dodao da ?e po?etkom naredne godine Norma po?eti da zapošljava prvu grupu radnika koji ?e biti obu?eni u fabrikama u Poljskoj.
Minimalna bruto plata radnika u kompaniji Norma bi?e oko 400 evra.
Nova fabrika prostira?e se na 12.000 kvadratnih metara, a celokupna proizvodnja bi?e namenjena izvozu.
Nema?ka kompanija gradi fabriku u Subotici
Nema?ka kompanija Norma gradi?e od novembra u Subotici novu fabriku za proizvodnju delova za automobilsku industriju u kojoj ?e biti zaposleno 327 ljudi.
Sporazum o izgradnji nove fabrike auto-delova u koju ?e biti investirano 11,2 miliona evra, potpisali su ministar ekonomije Mla?an Dinki?, direktor Norma grupe Džon Stivenson i gradona?elnik Subotice Saša Vu?ini?, saopštilo je Ministarstvo ekonomije.
Vlada Srbije izdvoji?e po 5.000 evra za svakog novog zaposlenog, a grad Subotica obezbe?uje besplatno zemljište za gradnju.
Dinki? je rekao da ?e proizvodnja po?eti u julu 2011. On je dodao da ?e po?etkom naredne godine Norma po?eti da zapošljava prvu grupu radnika koji ?e biti obu?eni u fabrikama u Poljskoj.
Minimalna bruto plata radnika u kompaniji Norma bi?e oko 400 evra.
Nova fabrika prostira?e se na 12.000 kvadratnih metara, a celokupna proizvodnja bi?e namenjena izvozu.
02/09/2010
Viz Er leti iz Beograda na pet novih destinacija
Niskotarifna kompanija Viz Er (Wizz Air) najavila je danas da ?e uvesti letove na pet novih destinacija iz Beograda.
"Viz Er ?e od 15. decembra leteti iz Beograda do Rima i Malmea a od aprila neredne godine do Stokholma, Ajndhovena i Minhena," najavio je na konferenciji za novinare generalni direktor Viz Era Jozef Varadi (Jozsef Varadi).
Viz Er iz Beograda ve? obavlja letove ka Londonu i Dortmundu.
Varadi je kazao da je kompanija odlu?ila i da u Beogradu otvori operativnu bazu, odnosno da u Beogradu bude stacioniran jedan njihov avion erbas A320. On je najavio da ?e u prvo vreme iz Srbije zaposliti od 30 do 40 radnika.
Cilj kompanije je, prema re?ima Varadija, da postane lider na srpskom tržištu.
On je kazao da ?e na ovaj na?in doprineti razvoju srpske privrede.
Varadi je kazao da je Viz Er U poslednje tri godine od kada je po?ela ekonomska kriza u proseku za oko 30 odsto bolje poslovao, tako da planira da do kraja ove godine prevezu 10 miliona putnika.
Direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljevi? je kazao da je u avgustu za 20 odsto pove?an broj putnika u odnosu na isti period lane, tako da je preko tog aerodroma putovalo oko 359.000 putnika.
Viz Er leti iz Beograda na pet novih destinacija
Niskotarifna kompanija Viz Er (Wizz Air) najavila je danas da ?e uvesti letove na pet novih destinacija iz Beograda.
"Viz Er ?e od 15. decembra leteti iz Beograda do Rima i Malmea a od aprila neredne godine do Stokholma, Ajndhovena i Minhena," najavio je na konferenciji za novinare generalni direktor Viz Era Jozef Varadi (Jozsef Varadi).
Viz Er iz Beograda ve? obavlja letove ka Londonu i Dortmundu.
Varadi je kazao da je kompanija odlu?ila i da u Beogradu otvori operativnu bazu, odnosno da u Beogradu bude stacioniran jedan njihov avion erbas A320. On je najavio da ?e u prvo vreme iz Srbije zaposliti od 30 do 40 radnika.
Cilj kompanije je, prema re?ima Varadija, da postane lider na srpskom tržištu.
On je kazao da ?e na ovaj na?in doprineti razvoju srpske privrede.
Varadi je kazao da je Viz Er U poslednje tri godine od kada je po?ela ekonomska kriza u proseku za oko 30 odsto bolje poslovao, tako da planira da do kraja ove godine prevezu 10 miliona putnika.
Direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljevi? je kazao da je u avgustu za 20 odsto pove?an broj putnika u odnosu na isti period lane, tako da je preko tog aerodroma putovalo oko 359.000 putnika.
01/09/2010
Neto dobit Tigra 38,8 miliona dinara
Pirotska kompanija Tigar u prvom polugo?u imala neto dobit od 38,8 miliona dinara, za 66 odsto manju nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci iz konsolidovanog izveštaja o poslovanju.
U korporaciji kažu da ostvareni rezultat u prvom delu godine isklju?ivo proizilazi iz poslovnih aktivnosti i tržišnog nastupa i podse?aju da je 2008. i 2009. znatan uticaj na finansijski rezultat imala transakcija sa Mišlenom (Michelin).
Proizvo?a? gumene obu?e, gumeno-tehni?ke robe i boje, lakova i lepka iz Pirota ostvario je u prvom polugodištu prihod od 2,19 milijardi dinara, 34 odsto ve?i nego u istom periodu prošle godine.
Poslovni dobitak je dostigao 77,5 miliona dinara nakon gubitka u istih šest meseci 2009. godine od 67,8 miliona.
Tigar je objavio i da mu je prihod od prodaje u prvih šest meseci pove?an 33 odsto, kao i da se polovina realizacije i dalje ostvaruje u izvozu, gde dominira tržište EU sa u?eš?em ve?im od 80 odsto.
Akcija Tigra, sa A Listinga Beogradske berze, trenutno košta 640 dinara prema maksimalnih u poslednjih godinu dana 1.058 dinara iz septembra i minimalnih 586 dinara iz decembra prošle godine.
Prema trenutnoj ceni, tržišna kapitalizacija Tigra je 1,11 milijardi dinara.
Neto dobit Tigra 38,8 miliona dinara
Pirotska kompanija Tigar u prvom polugo?u imala neto dobit od 38,8 miliona dinara, za 66 odsto manju nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci iz konsolidovanog izveštaja o poslovanju.
U korporaciji kažu da ostvareni rezultat u prvom delu godine isklju?ivo proizilazi iz poslovnih aktivnosti i tržišnog nastupa i podse?aju da je 2008. i 2009. znatan uticaj na finansijski rezultat imala transakcija sa Mišlenom (Michelin).
Proizvo?a? gumene obu?e, gumeno-tehni?ke robe i boje, lakova i lepka iz Pirota ostvario je u prvom polugodištu prihod od 2,19 milijardi dinara, 34 odsto ve?i nego u istom periodu prošle godine.
Poslovni dobitak je dostigao 77,5 miliona dinara nakon gubitka u istih šest meseci 2009. godine od 67,8 miliona.
Tigar je objavio i da mu je prihod od prodaje u prvih šest meseci pove?an 33 odsto, kao i da se polovina realizacije i dalje ostvaruje u izvozu, gde dominira tržište EU sa u?eš?em ve?im od 80 odsto.
Akcija Tigra, sa A Listinga Beogradske berze, trenutno košta 640 dinara prema maksimalnih u poslednjih godinu dana 1.058 dinara iz septembra i minimalnih 586 dinara iz decembra prošle godine.
Prema trenutnoj ceni, tržišna kapitalizacija Tigra je 1,11 milijardi dinara.
01/09/2010
Prodati dvogodšnji zapisi u vrednosti 893 miliona dinara
Na aukciji prodato je 44,7 odsto ponu?enih dvogodišnjih državnih zapisa u vrednosti 893.560.000 dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.
Državni zapisi su prodati po godišnjoj kamatnoj stopi od 13,2 odsto a na naplatu dospevaju 30. avgusta 2012. godine.
Naredna aukcija dvadeset?etvoromese?nih državnih zapisa planirana je za 28. septembar.
Prodati dvogodšnji zapisi u vrednosti 893 miliona dinara
Na aukciji prodato je 44,7 odsto ponu?enih dvogodišnjih državnih zapisa u vrednosti 893.560.000 dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.
Državni zapisi su prodati po godišnjoj kamatnoj stopi od 13,2 odsto a na naplatu dospevaju 30. avgusta 2012. godine.
Naredna aukcija dvadeset?etvoromese?nih državnih zapisa planirana je za 28. septembar.
01/09/2010
„Monbat“ otvara fabriku u In?iji
Kompanija Monbat otvori?e sutra fabriku za preradu starih olovnih akumulatora i izradu legura na bazi olova u In?iji.
U fabriku je uloženo 12 miliona evra, a kako je najavila kompanija, bi?e zaposleno 70 radnika.
Za septembar se planira po?etak probne proizvodnje.
Bugarska kompanija Monbat je navela da ?e se u fabrici u In?iji primenjivati najsavremenija tehnologiju u oblasti obojene metalurgije koja podrazumeva zatvoreni tip reciklažnog sistema, bez ispuštanja tehnološke vode.
Otvaranje je odlagano više od godinu dana pošto su Ekološki pokret Srbije i gra?ani tražili da se zabrani rad Monbatovoj fabrici u In?iji jer se nalazi neposredno uz postojenje za crpljenje vode.
Najavljeno je da ?e otvaranju fabrike prisustvovati predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti?, ministar ekonomije Mla?an Dinki?, ambasador Bugarske Georgi Dimitrov, gradona?elnik In?ije Goran Ješi? i predstavnici Monbata.
„Monbat“ otvara fabriku u In?iji
Kompanija Monbat otvori?e sutra fabriku za preradu starih olovnih akumulatora i izradu legura na bazi olova u In?iji.
U fabriku je uloženo 12 miliona evra, a kako je najavila kompanija, bi?e zaposleno 70 radnika.
Za septembar se planira po?etak probne proizvodnje.
Bugarska kompanija Monbat je navela da ?e se u fabrici u In?iji primenjivati najsavremenija tehnologiju u oblasti obojene metalurgije koja podrazumeva zatvoreni tip reciklažnog sistema, bez ispuštanja tehnološke vode.
Otvaranje je odlagano više od godinu dana pošto su Ekološki pokret Srbije i gra?ani tražili da se zabrani rad Monbatovoj fabrici u In?iji jer se nalazi neposredno uz postojenje za crpljenje vode.
Najavljeno je da ?e otvaranju fabrike prisustvovati predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti?, ministar ekonomije Mla?an Dinki?, ambasador Bugarske Georgi Dimitrov, gradona?elnik In?ije Goran Ješi? i predstavnici Monbata.
01/09/2010
Printer Italia u Sremskoj Mitrovici
Italijanska kompanija "Printer Italia", koja se bavi proizvodnjom i prodajom kertridža, pokrenu?e proizvodnju u Sremskoj Mitrovici i zaposliti oko 50 radnika.
Nakon tri meseca, otkako je VIP Fond prvi put stupio u kontakt sa investitorom, doneta je odluka da se pokrene proizvodnja u Vojvodini pod imenom "Printer i Tek".
Italijanska kompanija je ve? zakupila objekat, na ulazu u Sremsku Mitrovicu, gde ?e biti smešteni proizvodnja i administracija. VIP Fond je pomogao italijanskom investitoru da izabere lokaciju.
Od dolaska prve italijanske firme - proizvo?a?a še?era "S.F.I.R." 2002. u Sentu, prema podacima VIP Fonda, u Vojvodinu je do sada došlo 25 italijanskih kompanija, koje su uložile ukupno 637, 55 miliona evra i zaposlile 5.945 radnika.
Najviše su investirale finansijske institucije "Fondiaria", koja je privatizovala osiguranje DDOR u Novom Sadu i "Sanpaolo IMI", koja je privatizovala "Panonsku banku".
U Vojvodini uspešno posluju i italijanske kompanije "Pompea", "Fulgar Ist", "Kalcedonia" i druge, navedeno je u saopštenju.
Printer Italia u Sremskoj Mitrovici
Italijanska kompanija "Printer Italia", koja se bavi proizvodnjom i prodajom kertridža, pokrenu?e proizvodnju u Sremskoj Mitrovici i zaposliti oko 50 radnika.
Nakon tri meseca, otkako je VIP Fond prvi put stupio u kontakt sa investitorom, doneta je odluka da se pokrene proizvodnja u Vojvodini pod imenom "Printer i Tek".
Italijanska kompanija je ve? zakupila objekat, na ulazu u Sremsku Mitrovicu, gde ?e biti smešteni proizvodnja i administracija. VIP Fond je pomogao italijanskom investitoru da izabere lokaciju.
Od dolaska prve italijanske firme - proizvo?a?a še?era "S.F.I.R." 2002. u Sentu, prema podacima VIP Fonda, u Vojvodinu je do sada došlo 25 italijanskih kompanija, koje su uložile ukupno 637, 55 miliona evra i zaposlile 5.945 radnika.
Najviše su investirale finansijske institucije "Fondiaria", koja je privatizovala osiguranje DDOR u Novom Sadu i "Sanpaolo IMI", koja je privatizovala "Panonsku banku".
U Vojvodini uspešno posluju i italijanske kompanije "Pompea", "Fulgar Ist", "Kalcedonia" i druge, navedeno je u saopštenju.
31/08/2010
Dobit "Tigra" 77 miliona dinara
Kompanija "Tigar" iz Pirota ostvarila je za prvih šest meseci ove godine, na konsolidovanom nivou, poslovni dobitak od 77 miliona dinara.
Prihodi od prodaje u tom periodu pove?ani su za 33 odsto, na godišnjem nivou.
Polovinu realizacije "Tigar" i dalje ostvaruje u izvozu, gde u plasmanu njegovih proizvoda dominira tržište Evropske unije (EU), i to sa 80 odsto.
Predsednik korporacije "Tigar" Dragan Nikoli? naglasio je da ostvareni rezultat u prvoj polovini 2010. isklju?ivo proizilazi iz poslovnih aktivnosti i tržišnog nastupa svih delova kompanije.
Nikoli? je podsetio da je 2008. i 2009. godine zna?ajan uticaj na finansijski rezultat kompanije imala transakcija sa "Mišlenom", kroz koju je "Tigar" prodao svoje u?eš?e u zajedni?kom preduze?u.
"O?ekivano, najve?i doprinos rezultatu daje program obu?e u koji je i najviše investirano u prethodnom periodu", ukazao je on, napominju?i da zato ne treba da iznena?uje što je izvoz ove fabrike u prvom delu godine ve?i za 50 odsto u odnosu na isti period 2009.
Prema projekciji, do kraja godine treba da bude ve?i i za ?itavih 100 odsto, u odnosu na 2009. godinu, dodao je Nikoli?.
Dobit "Tigra" 77 miliona dinara
Kompanija "Tigar" iz Pirota ostvarila je za prvih šest meseci ove godine, na konsolidovanom nivou, poslovni dobitak od 77 miliona dinara.
Prihodi od prodaje u tom periodu pove?ani su za 33 odsto, na godišnjem nivou.
Polovinu realizacije "Tigar" i dalje ostvaruje u izvozu, gde u plasmanu njegovih proizvoda dominira tržište Evropske unije (EU), i to sa 80 odsto.
Predsednik korporacije "Tigar" Dragan Nikoli? naglasio je da ostvareni rezultat u prvoj polovini 2010. isklju?ivo proizilazi iz poslovnih aktivnosti i tržišnog nastupa svih delova kompanije.
Nikoli? je podsetio da je 2008. i 2009. godine zna?ajan uticaj na finansijski rezultat kompanije imala transakcija sa "Mišlenom", kroz koju je "Tigar" prodao svoje u?eš?e u zajedni?kom preduze?u.
"O?ekivano, najve?i doprinos rezultatu daje program obu?e u koji je i najviše investirano u prethodnom periodu", ukazao je on, napominju?i da zato ne treba da iznena?uje što je izvoz ove fabrike u prvom delu godine ve?i za 50 odsto u odnosu na isti period 2009.
Prema projekciji, do kraja godine treba da bude ve?i i za ?itavih 100 odsto, u odnosu na 2009. godinu, dodao je Nikoli?.
31/08/2010
Inflacija u avgustu jedan odsto
Inflacija u Srbiji u avgustu, merena indeksom cena na malo, bila je jedan odsto, a u prvih osam meseci ove godine 6,7 procenata.
Me?ugodišnja inflacija, merena indeksom cena na malo, u avgustu je bila 7,9 odsto, saopštio je Republi?ki zavod za statistiku.
Troškovi života u Srbiji u avgustu viši su za 1,7 odsto nego u julu.
U avgustu ove godine u odnosu na isti mesec prošle, troškovi života su pove?ani za 6,3 odsto, a u odnosu na decembar 2009. godine za 5,5 odsto.
Razlika izme?u indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica razli?itog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.
Inflacija u avgustu jedan odsto
Inflacija u Srbiji u avgustu, merena indeksom cena na malo, bila je jedan odsto, a u prvih osam meseci ove godine 6,7 procenata.
Me?ugodišnja inflacija, merena indeksom cena na malo, u avgustu je bila 7,9 odsto, saopštio je Republi?ki zavod za statistiku.
Troškovi života u Srbiji u avgustu viši su za 1,7 odsto nego u julu.
U avgustu ove godine u odnosu na isti mesec prošle, troškovi života su pove?ani za 6,3 odsto, a u odnosu na decembar 2009. godine za 5,5 odsto.
Razlika izme?u indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica razli?itog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.
« Prethodna strana | Sledeća strana »
